Црква Св. Пантелејмона
Место: Жлне
Година изградње: 1889. година (предлог за проглашење за непокретно културно добро)
Црква Светог Пантелејмона саграђена је на заравњеном узвишеном платоу на улазу у село, са леве стране сеоског пута.
Грађена је на месту старије капеле, изгореле приликом турског пустошења 1876. године, порушене ради подизања новог објекта 1889. године.
Црква Светог Пантелејмона изграђена је по пројекту архитекте Јована Илкића, а у сарадњи са Александром Бугарским.
Градили су је предузимачи из Књажевца Лазар Јовановић, Стеван Сибиновић и Младен Миленовић, уз помоћ мајстора из села Жлне.
Црква је обновљена 2008. године средствима Министарства вера, а на иницијативу мештана села Жлне и надлежног свештеника протојереја Томислава Петковића, а од стране надлежног Завода за заштиту споменика културе покренут је процес за проглашење за непокретно културно добро.
Црквена порта има подзид израђен од масивних камених блокова. Поред цркве, са југозападне стране, налази се звоник новијег датума, изграђен од бетона са три звона, саграђен на месту некадашњег звоника од дрвета.
У порт Цркве налази се и споменик Драгославу Тасићу, сину свештеника Стојана Тасићa.
Галерија
Архитектура
Црква једнобродне, подужне основе, засведена је полуобличастим сводом и покривена кровом на две воде од црепа. Зидана је од чврстог материјала, камена и опеке. Унутрашњост цркве подељена је на пет целина. Олтарска апсида на источној страни, засведена је полукалотом и покривена кровом од црепа. Наос је пиластрима подељен на три травеја. На западној страни цркве, налази се простор припрате, нешто ужи у односу на наос. Припрата је у форми отвореног трема и налази се под истим кровом као и наос. Изнад улаза у трем на западном прочељу налазиле су се лунете са представама светитеља. Изнад њих се налази велики кружни отвор, централно постављен, са стилизованом розетом од гвожђа.
Елементима византијског градитељског наслеђа огледају се у полихромној обради фасада. Наизменично смењивање наглашених хоризонтала у жуте и црвене боје, које имитирају камен и опеку, са пластично обрађеним спојницама заступљено је на свим спољашњим површинама.
На угловима цркве доминирају масивни пиластри, који се изнад висине крова настављају у торњиће завршене слепим калотама. Сви прозори на цркви, по три са северне и јужне стране, као и три на апсиди су једнокрилни и наткриљени полихромно решеним луковима. Унутрашњост цркве је малтерисана и бојена, декоративно у припрати и једноставно белом бојом у наосу и апсиди.
На унутрашњој страни западног зида изнад улаза налази се натпис следеће садржине:
„У славу Отца и Сина, и светог Духа. Оваї свети Храм подигнут под владом Њег. Величанства краља Србї e АЛЕКСАНДРА І. Епископа Тимочког Господ. МЕЛЕНТИÊ. 1889. живописан и украшен од Милисава Марковїћа сликара из Књажевца 1899. године“.
Иконостас је рађен у време изградње цркве. Изведен је у класицистичком духу, и по хоризонтали подељен профилисаним венцима на пет зона. У зони парапета налазе се допојасне представе Светог Николе, Свете Ане, Светог Јоакима и неименованог светитеља највероватније Светог Димитрија. На северним дверима је представа Светог Арханђела Михаила, а на јужним Светог Архиђакона Стефана.
Царске двери чини витица винове лозе која окружује по три кружна медаљона у којим су највероватније ликови Јеванђелиста Матеја и Луке, испод њих Св. арханђел Гаврило и Богородица, а у дну ликови Светог Јована Дамаскина и цара Давида. У зони престоних икона су Свети Пантелејмон, Богородица са Христом, Исус Христ и Свети Јован Крститељ. Изнад царских двери налази се представа Тајне вечере, а изнад бочних двери у квадратним пољима представа неименоване светитељке светитељке и Светог Стефана Дечанског. У празничном реду су: Рођење Христово, Преображење, Васкрсење, Вазнесење и Крштење. У највишој зони је Нерукотворени Христов образ, а изнад њега велики крст са Распећем уз које су представе Богородице и Светог Јована Богослова.
Уобичајени програм иконостаса, који представља једно од бољих дела Милисава Марковића, допуњен је представама Срба светитеља, што је карактеристична појава у српској уметности тог времена. Допојасне представе Свeте Ангелине и Светог Стефана Првовенчаног, налазе се изнад северних и јужних двери, а стојеће фигуре Светог Симеона и Светог Саве у четвртој зони иконостаса северно и јужно од централне иконе те зоне – представе Свете Тројице.
Цркве је делимично осликана и живописана. У олтару централно место у калоти заузима фреско-икона Христа као великог архијереја уоквирена сликаним правоугаоним рамом. На своду изнад солеје је представа Бога Оца, као седог старца дуге косе и браде.
Лево и десно од њега, нешто ниже према бочним зидовима цркве, налазе се представе Јеванђелиста од којих су боље сачуване преставе Св. Јована и Св. Луке на јужном зиду, док се на северном налазе доста оштећене представе Св. Матеје и Св. Марка.
На јужном зиду цркве у вишој зони између прозора налазе се медаљони са представама српских владара – Светог Стефана Првовенчаног и Светог Кнеза Лазара приказаних у попрсју. На западном зиду изнад врата, испод поменутог натписа, налази се представа Успења Пресвете Богородице.
