О пројекту
„Сакрална топографија Књажевца и околине – архитектура и сликарство цркава 19. и прве половине 20. и 21. века“
Проучавање сакралне уметности од изузетног је значаја за проучавање богате културне баштине књажевачког краја, а представља и допринос проучавању националне уметности новог века. Завичајни музеј Књажевац, у сарадњи са надлежним установама заштите, представницима Српске православне цркве и другим научно-образовним институцијама, дуги низ година спроводи теренско рекогносцирање, научно-истраживачки рад и снимање сакралних објеката на терену у циљу проучавања, валоризације, презентације и интерпретације, али и очувања сакралне уметности и архитектуре као значајних елемената културног наслеђа.
Уз подршку Министарства културе Републике Србије и благослове Епископа тимочког г. Илариона и Епископа нишког г. Арсенија, у сарадњи са надлежним архијерејским намесништвима и Грађевинско-архитектонским факултетом у Нишу, књажевачки музеј је у 2022. години реализовао још једну фазу пројекта „Сакрална топографија Књажевца и околине – архитектура и сликарство цркава 19. и прве половине 20. и 21. века“.
Пројектом је обухваћена територија књажевачке општине, делови Тимочке и Нишке епархије, тј. намесништва књажевачког и пиротског, а снимљена су тридесет сакрална објекта. На територији Тимочке епархије налази се двадесет и три објекта, док је седам на територији Нишке епархије. Обрађени сакрални објекти настали су у периоду од 1835. до 2010. године. На територији Тимочке епархије налазе се два сакрална објекта из средњег века, седам цркава изграђених у 19. веку, дванаест подигнутих у првој половини 20. века, док су два сакрална објекта подигнута у првој деценији 21. века. На територији Епархије нишке три сакрална објекта подигнута су у 19. веку, три у 20. веку, а један је изграђен у 21. веку на месту старијег црквишта. Утврђено је да је на територији Нишке епархије у скорије време подигнут још један сакрални објекат који Српска православна црква не признаје, а да он припада Епархији рашко-призренској у егзилу.
За реализацију пројекта био је задужен стручни тим музеја којим је руководила ауторка пројекта Милена Милошевић Мицић, музејска саветница историчарка уметности; тим студената архитектуре ФАФ-а у Нишу под руководством проф. др Ане Момчиловић и стручног консултанта у области моделовања диа Оливере Николић; тим за дигиталну обраду, снимање и фотограметрију који чине Милош Ћирковић и Иван Савић; фотограф Саша Милутиновић, док је веб дизајн и креирање интерактивне мапе сакралних објеката на територији књажевачке општине поверен тиму www.GetToNet.rs. Захваљујући друштвено-одговорном приступу платформе www.sketchfab.com за подршку музејима и промоцији културног наслеђа, фотограметријски 3Д модели цркава и иконостаса доступни су најширој публици sketchfab.com/ZavicajniMuzejKnjazevac, а књажевачки музеј је један од бројних музеја из целог света који на овај начин представља дигитализоване елементе културног наслеђа.
Реализација пројекта подразумевала је истраживачки рад на терену, снимање стања објеката, израду теренске документације и пратеће фотодокументације, израду техничке документације архитектонских објеката и цртежа иконостаса, израду фотограметријских модела цркава и иконостаса, научну обраду и тумачење дела ликовне и примењене уметности. Посебну целину овог пројекта чини интернет презентација пројекта, конципирана по систему интерактивне мапе сакралних објеката са 3Д моделима. https://sakralna.muzejknjazevac.org.rs/.
Резултати систематских истраживања представљају својеврсну базу података која ће, уз проучавање архивске грађе и других писаних извора, дати увид и тумачење недовољно истражене сакралне, визуелне уметности и културе књажевачког краја и указати на њен значај у контексту националне историје уметности. У плану је, да се након реализације овог вишегодишњег истраживачког пројекта систематизована грађа публикује, а дигитализовани елементи буду употребљени за креирање различитих интерактивних садржаја у циљу интегративне заштите, промоције и валоризације. Овим би се указало на значај и богатство сакралне уметности на територији књажевачке општине и допринело презентацији и очувању исте, као и развоју културног туризма уз одрживу употребу елемената културног наслеђа.
У име пројектног тима,
у Књажевцу, 2022.
Ауторка пројекта,
Милена Милошевић Мицић,
музејска саветница историчарка уметности




