Манастир Св. Онуфрија
Место: Бигар
Година изградње: XIX vek
Манастир Св. Онуфрија код Калне, налази се на потесу Бигар, у атару села Базовик.
Позициониран је на узвишењу, недалеко пута Кална – Пирот, изнад водопада Бигар.
Није познато тачно време изградње. Манастир се први пут помиње 1576. године у запису на маргинама Псалтира који се чува у Пловдивској библиотеци.
Запис сведочи о обнови 1576. године од стране јеромонаха Нифона, а настојањем презвитера Димитрија из Осмакове и попа Цветка из Које. Манастир је више пута разаран и обнављан. Данашња манастирска црква је изграђена 1868. године.
Манастир је опустео и тек спорадично у њему бораве монаси или искушеници. Обнова манастирске цркве и конака започела је 2003. године. Освећен је 2007. године од стране Епископа нишког г. Иринеја.
Источно од олтарске апсиде налази се надгробни споменик од камена, а у близини је и један заветни крст од камена са краја 19. века. Југозападно од цркве налази се манастирски конак са дрвеним тремом покривеним двосливним кровом од црепа, а северно од цркве налази се звонара од лаке дрвене конструкције са четворосливним кровом од црепа.
Галерија
Архитектура
Манастирска црква је једнобродна, триконхална грађевина, засведена полуобличастим сводом. Кров цркве је на две воде покривен црепом. Изграђена је од камена, омалтерисана, а потом окречена. У основи је подељена на три дела: олтарски простор, поткуполни простор и наос. На истоку се налази пространа, са спољне и унутрашње стране полукружна апсида, покривена лименим кровом.
У простору апсиде се, са северне и јужне стране, налазе се простори проскомидије и ђаконикона са по две плитке нише у зидовима. Изнад брода цркве уздиже се купола која почива на узаном, високом, споља осмостраном тамбуру. Купола је са спољне и унутрашње стране полигонална, покривена лименим кровом. Са северне и јужне стране цркве налазе се мање бочне конхе, споља и унутра полукружне покривене лименим кровом. Фасадно платно цркве је без додатних украса. Испод крова се у вишим зонама фасадног платна, назиру гвоздене утеге у облику слова Х.
На јужном и северном зиду брода цркве налази се по један једноставан прозорски отвор, као и на бочним певницама. На западном зиду изнад олтарске апсиде налази је један прозор као и на конхи апсиде. На западној фасади цркве, изнад улазних врата је мала ниша за икону патрона храма засаведена слепим луком, а изнад ње је мали кружни отвор. На северној страни налазе бочна врата.
Иконостас је у великој мери уништен. На основу неколико сачуваних, јако оштећених икона, сматра се да је иконостас рад зографа из друге половине 19. века. Може се рећи да је иконостас по хоризонтали подељен на две, тј. три зоне. Најнижој зони и оригиналном иконостасу припадају парапетне плоче са представама цветова и флоралним декоративним елементима на маргинама, представа Изгнанства из раја, док су царске двери са представом Благовести новијег датума, вероватно из периода почетка обнове манастира након 2003. године.
Овој зони припадају и престоне иконе новијег датума, иконе Пресвете Богородице и Исуса Христоса, икона Св. Јована Крститеља и оригинална икона Св. Онуфрија Великог. Архитравна греда, тј. зона изнад престоних икона је богато флорално украшена букетима цвећа и венцима, и сл. У вишој зони налазе се иконе Св. апостола и Великих празника новијег датума, док се у највишој, трећој зони налази Распеће са представом Богородице и Св. Јована Богослова, такође новијег датума. Према дрвеној греди која чини део конструкције иконостаса може се закључити да цела трећа зона оригиналног иконостаса недостаје.
