Црква Рођења Св. Јована Крститеља (Петровдан)
Место: Доње Зуниче
Година изградње: 1937. година
Сматра се да је данашња црква подигнута на месту старијег сакралног објекта, у народу познатог као манастир Св. Петра – Петровдан, подигнутог између 1840-1846. године.
Старија црква је по предању била је зидана од камена и покривена каменим плочама, а налазила се западније у односу на данашњу цркву.
Објекат је претрпео знатна оштећења у току Првог светског рата и услед слегања терена, те је из безбедносних разлога био стављен ван употребе 1928. године.
Црква Св. Јована Крститеља изграђена је 1938. године, на брду удаљеном од села око 5 км.
Изграђена је на узвишеном платоу до кога се долази високим каменим степеништем. Освећена је од стране Епископа тимочког Емилијана.
О изградњи цркве сведочи мермерна плоча на северном зиду цркве, са текстом исклесаним позлаћеним словима: „Лета 1937. год. на темељима старог парохиског храма, грађани села Д. Зунича подигли су нови храм за време владавине Малолетнога Краља Петра II Карађорђевића, епископа Тимочког Господина Др. Емилијана, пароха Драгољуба Младеновића, претседника поверенства Анђела Милошевића, чланова: Мирослава Павловића, Велимира Божића и Чедомира Стевановића, и секретара Драгутина Раденковића. Радовима руководили предузимач Сергије Мартинов, из Зајечара и мајстор Милутин Тошић из Жлна. И освећење извршио епископ Тимочки Г. Др. Емилијан 1-14 јула 1940. год.“
У порти ограђеној каменим зидом, са северозападне стране цркве, налази се стари конак зидан 1876. године, у бондруку са подужним дрвеним тремом и неколико вишенаменских просторија са трпезаријом и кухињом. Објекат је обновљен око 1925/26. године, а данас одржавају житељи села. Испод порте цркве, са јужне стране, налази се заветни крст. Поред цркве, са северне стране, постојао је и звоник.
Галерија
Архитектура
Црква је грађен од чврстог материјала комбинацијом камена и опеке, омалтерисана и обојена у две боје. Ова једноставна, подужна грађевина на источној страни храма има, споља петострану, а са унутрашње стране полукружну апсиду. На западној страни налази се са кула-звоник, до које се долази степеништем са северне стране припрате.
Хоризонтална подела фасаде на три зоне извршена је кордонским венцима беле боје, двоструким у доњој, а једноструким у горњој зони. Хоризонталу истиче и профилација у малтеру. На западној фасади издваја се велики кружни прозор, истакнут двоструким степенастим луком. Звоник изнад улаза постављен је на квадратну основу, а подељен је по хоризонтали на две зоне.
Са све четири стране куле, у нижој зони звоника налазе се прозорски отвори – бифоре. Сви прозори на бочним зидовима натркриљени су кружним отвором и окружени слепим, лучно засведеним нишама. Ритмична смена увучених и равних фасадних површина истиче вертикалу и масивност храма.
Црква у Доњем Зуничу представља један од већих сакралних објеката у околини Књажевца.
Иконостас цркве је урађен у складу са неокласицистичким начелима тога доба. Подељен је у четири зоне које се степенасто уздижу, и у већој мери затварају олтарски простор. Програм иконостаса и истакнуто место представа Срба светитеља, у складу су са ставовима националне и верске политике тог времена.
О времену настанка иконостаса, његовом аутору или радионици нема података. Ипак, не треба искључити могућност да је овај иконостас настао кајем 19. века за потребе старијег црквеног објекта, те да је по подизању новог храма поново постављен.
У најнижој зони, у зони сокла налазе се појединачне представе Јеванђелиста, изнад којих су иконе Светог Арханђела Михаила на северним дверима, сцена Благовести на царским дверима и представа Светог архиђакона Стефана, на јужним дверима. У реду престоних икона налазе се иконе Светог Јована Крститеља, Богородице са Христом, Исуса Христа и Светог Петра. Централно место изнад царских двери има Тајна вечера. Представе Светог цара Уроша V Нејаког и Светог Стефана Првовенчаног налазе се и картушима изнад северних и јужних двери. У трећем реду су представе Великих празника: Рођења Христовог, Вазнесења, Васкрсења, Преображења, Крштења.
У четвртом реду налазе се иконе: Светог Симеона Мироточивог са моделом цркве Студенице, Свете Тројице и Светог Саве. У највишој зони, испод централне представе Распећа коју са северне стране прати представа Богородице и Светог Јована Богослова са јужне, налази се представа старозаветних пророка.
