Црква Св. Пророка Илије
Место: Бучје
Година изградње: 1910. година
Црква у селу Бучје посвећена је Светом пророку Илији.
Грађена је на иницијативу мештана 1909-1910. године на месту старијег сакралног објекта, сеоске капеле подигнуте 1835. године.
Остаци ове грађевине били су видљиви у простору солеје све до обнове 2010. године, поводом стогодишњице изградње нове цркве.
Том приликом санирана су оштећења, оловни кровни покривач замењен је новим, црква је споља и изнутра омалтерисана и обојена, замењен је под, а покренута је и иницијатива, од стране надлежног Завода за заштиту споменика културе у Нишу, да се црква у Бучју због својих карактеристика прогласи непокретним културним добром.
У порти цркве налази се неколико пратећих објеката. Северозападно од цркве налазе се заветни крст посвећен празнику Благовести, и објекат зидан у бондруку са подужним тремом.
Са западне стране налази се звоник изграђен од цигле. Јужно од цркве налази се споменик страдалима у ратовима 1912-1918. подигнут и освећен 1925. године, као и данас урушен парохијски дом свештенички дом.
Галерија
Архитектура
Објекат је грађен од камена и опеке, малтерисан споља и унутра. Црква је у основи једнобродна грађевина, чија спољашња форма асоцира на грађевине централног типа. Састоји се из три травеја, од којих је средишњи нешто шири у односу на западни и источни, чиме се са спољне стиче утисак крстобразне основе. Овом утиску доприноси још више постепена елевација кровних површина и висока октогонална купола. На истоку се налази апсида која је споља петострана, а са унутрашње стране полукружна. Са јужне стране цркве, налази се још један улаз истог склопа као главни на западу, испред кога је подигнут трем са масивним стубовима повезаним луковима. Кров је покривен лимом, који је у вишим зонама изнад централног травеја и на куполи сегментиран и преломљен.
Ово решење одликује примена елемента различитих архитектонских стилова, а нарочито српске средњовековне архитектуре. Фасада цркве није споља декорисана. На фасадама цркве ритмично су постављени, једноставни, узани прозорски отвори у вишој зони западног, северног и јужног зида. Петоструки отвори – пентафоре увучени су у односу на масу зида цркве. На бочним зидовима цркве првог и трећег травеја, у нижој зони налазе се двоструки прозорски отвори – бифоре. Са спољне стране петоугаона апсида има три мала подужна, лучна прозорска отвора. Осмоугаона купола носи целокупну декорацију цркве. Прозорски отвори уоквирени су степенасто увученим луковима одвојени пиластрима.
Олтарска преграда израђена је 1922. године у Новом Саду, о чему сведочи натпис: „Из трговине и радионице Николе Ивковића у Новоме Саду 1922. године“ исписан плавом бојом на иконостасу испод престоне иконе Богородице. Иконостас је израђен у духу неокласицизма. Хоризонтална подела у три зоне изведена је масивним архитравним гредама. Вертикала иконостаса назначена је тордираним стубићима са истакнутим капителима.
Најнижа зона иконостаса украшена је укрштеним скиптрима са расцветалим златним криновима, изведеним у рељефу на ружичастим тоновима марморираној подлози. У првој зони икона, поред престоних икона Богородице са Христом и Исуса Христоса, налазе се и: Свети архиђакон Стефан на северним дверима, представа Благовести на царским дверима и икона Светог арханђела Михаила на јужним дверима.
У другој зони налазе се представе Великих празника, и то: Рођења Христовог, Васкрсења Христовог, Тајне вечере изнад које се налази Свевидеће око, Вазнесења Христовог и Силаска Светог Духа. У трећем реду налазе се представе: Светог Јована Крститеља, Светог Николе, Свете Тројице, Светог пророка Илије и Светог великомученика Георгија. Изнад овог реда икона, налазе се иконе постављене у дугуљастим појединачним медаљонима, распоређеним кружно око централне представе Свете Тројице и Распећа на врху иконостаса. То су представе јеванђелиста Св. Јована и Св. Луке, Св. Матеје и Св. Марка, а изнад њих у највишој зони иконостаса, северно и јужно од Распећа, представе Пресвете Богородице и Светог Јована Богослова.
Поред иконостаса, у цркви се налази и Владичански престо који је, као и сви други елементи мобилијара, попут дрвеног пода, галерије, клупе, и др., прилог мештана Бучја и Зубетинца, што се сазнаје из натписа и посвета на приложничким плочицама.
Спомен-плоча од црног мермера са натписом „Чувајте Југославију“, Њ.В. Краљ Александар 1, 9.10.1934. Марсељ и сликом Краља Александра, чува се у бучјанској цркви.
Унутрашњост цркве није живописана, али су поједине архитектонски елементи, односно литургијски простори истакнути и декорисани сликаним орнаментом у виду винове лозе, док је свод осликан у виду звезданог неба. На пандантифима испод куполе налазе се медаљони Јеванђелиста израђени на подлози од лесонита и причвршћени за зид.
Унутрашњост цркве испуњена је појединачним иконама израђеним на различитим подлогама: дрвету, лесониту, лиму. Оне су рад више аутора, а све су дар приложника, а укупно их је педесет и пет сачуваних. Највећи број икона израдио је Тодор Марковић, сликар из Битоља, а забележено је да је руска сликарка Викторије В. Пузанове урадила две слике религиозне тематике за бучјанску цркву.
