Црква Светог Ђорђа
Место: Јаковац
Година изградње: 1932. година
Црква посвећена Светом Великомученику Георгију подигнута је 1928. године.
Налази се на узвишеном платоу, са леве стране, изнад сеоског пута.
Грађена је од чврстог материјала, уз порту старије капеле из 1904. године.
Цркву је зидао мајстор Борисав Ђорђевић из села Мучибаба. Све до освећења црква 1935. године од стране епископа др Емилијана, служба је вршена у старој капели. 2006. године црква је обновљена,
Освећена је 2011. године.
Галерија
Архитектура
Црква је у основи једноставна подужна грађевина, са масивним звоником на западној страни изнад улаза. Зидана је од чврстог материјала, омалтерисана и обојена у бело. Црква је засведена полуобличастим сводом, а покривена кровом на две воде, док је звоник покривен кровом на четири воде. На источном крају налази се, споља и унутра полукружна, пространа апсида исте ширине као брод цркве. Прозорски отвори на североисточној и југоисточној страну брода, су са унутрашње стране решени као бочне нише које замењују певнички простор. На западној страни цркве налази се мала припрата, са степеништем са северне стране које води на галерију и у звоник. Црква је каменим соклом одигнута од земље. Испред улаза у цркву налазе се степенице.
Фасада цркве је по хоризонтали подељена на две зоне једноставним двоструким испустом који се пружа дуж свих страна храма. Прозоре и врата окружују слепе, лучно засведене плитке нише бојене црвеном бојом које се спуштају до сокла. Кружни прозорски отвор налази се на западној страни, изнад једноставног улаза. Изнад њега се налази звоник постављен на масивну квадратну основу. Звоник је по хоризонтали подељен на три зоне. У најнижој зони нема отвора. У другој се, са све четири стране, налазе биофре украшене слепим луковима и нишама. У трећој зони се, са све четири стране звоника, налазе једноставни кружни отвори. Изнад западног улаза у цркву налази се лучно поље за икону патрона храма.
Иконостас је рад радионице Николе Ивковића из Новог Сада, а постављен је 1930. године, о чему сведочи натпис испод престоне иконе Исуса Христа. Иконостас је прилагођен димензијама цркве, због чега централном зоном излази у поље наоса. По хоризонтали је подељен у три зоне. У најнижој зони су, на квадратним марморираним парапетима, позлаћене апликације од дрвета у облику грчког крста. Овој зони припада и ред престоних икона где су, на северним дверима Свети Арханђел Михаил, затим Богородица са Христом, представа Благовести на царским дверима, престона икона Исуса Христа и Светог Архиђакона Стефана на јужним дверима.
Ред је проширен додавањем икона које су у нишама поред иконостаса, и то иконе Светог Ђорђа са северне и Светог Јована Крститеља са јужне стране. У другој зони су представе Великих празника: Рођења Христовог, Преображења, Тајне вечере, Уласка у Јерусалим и Вазнесења. У највишој зони налазе се, у засебним медаљонима приказане, стојеће фигуре Јеванђелисте Матеја, Светог Апостола Петра, централна икона Васкрсења Христовог и јужно од ње Свети Апостол Павле и Свети Апостол Андреј. Поред Распећа на врху иконостаса су представе Богородице и Светог Јована Богослова у медаљонима.
