Храм Светог арханђела Гаврила
Место: Кожељ
Година изградње: 1935/36. (На месту средњовековног сакралног објекта и цркве из 1892. године)
Црква Св. Арханђела Гаврила налази се у центру села, преко пута задружног дома. Порта цркве је у виду мањег дворишта у ширини самог храма, ограђена тарабама.
У порти цркве, се поред камених остатака најстаријег сакралног објекта, базиса, делова капитела и фрагмената надвратника, налазе и два споменика страдалима у Првом и Другом светском рату.
Новија црква грађена је 1892. године на темељима старијег сакралног објекта из 13. века.
Зидана је од камена, у облику подужне масивне грађевине са бочним певницама по узору на триконхалне цркве моравске архитектуре.
О времену и начину изградње цркве сведочио је натпис који се налазио уз улаз са јужне стране:
„Во имја оца и сина и свјатаго Духа сагради се овај свјати храм у селу Кожељу у чест и славу свјатаго Арханглеа Гаврила за владавине Његовог Величанства нашег српског Краља Александра I Обреновића V благословом Њ. Пр. тимочког Епископа Гос. Мелентија, а уз помоћ и пожртвовање грађана парохијана села Кожеља, а највећом заузимљивошћу тадаш. прет. оп. Суда г. Дина Милијића овдашњег. Дато у селу Кожељу лето господње 1892. г. месеца јуна дана 13.“
Са леве стране пише:
„Претседник општине Дина Милијић, приложници Вељко Стојановић, са осталим грађанима“
а са десне стране:
„смирени свештеник И.П. Голубовић, тутори: Дина Милијић и Станоје Ранђеловић.“
Ова плоча од камена чува се данас у фрагментима у дворишту цркве, али се текст још увек може читати. Већ почетком 30-их година 20. века црква је била у лошем стању. У то време започело се са припремама за изградњу нове цркве.
Спомен-плоча у мермеру сведочи о подизању данашње цркве у селу Кожељ. На њој је црним словима исписан следећи натпис:
„Во Имја Отца и Сина и Св. Духа Подиже се овај храм у част и славу Сабора Св. Арх. Гаврила за време Њ.В. Краља Петра II и Благословом Епископа Тимочког Њ.П.Г. др Емилијана, а уз припомоћ грађана Села Кожеља, Браће Задругара и добротвора Свет. Ранђеловића, каф. a под руководством режијског Одбора 1934-1936. г. Претсед. Реж. Одбора Борислав Милошевић, секретар Влада Миленковић делов. Општ. Чланови: јереј Добросав Милићевић, Мило…“.
Поред овог натписа постоји још једна плоча са натписом исписаним златним словима:
„Добротвори цркве кожељске у 1938. години. 1. Богдан Паунковић пензионер из Неготина и 2. Драгољуб Паунковић прет. општине кожељске браћа поклонили су громобран 3. Светолик Ранђеловић кафеџ. Из Зајечара њихов зет поклонио крст.“
Црква изграђена 1934/36. обновљена је 2002. године захваљујући настојањима Игњатија Живковића. Тада је на цркви замењена кровна конструкција и полупани прозори.
Галерија
Архитектура
Црква подигнута 1934/36. године, на месту старијих сакралних објеката, има основу подужне једнобродне грађевине са полукружном апсидом на истоку, нешто ужом у односу на брод цркве, и звоником на западној страни изнад улаза. Грађена је од чврстог материјала комбинацијом камена и опеке, омалтерисана и обојена белом бојом. Покривена је лименим кровом на две воде.
Црква је са спољне стране веома једноставно декорисана. Објекат почива на каменом соклу. Зидови су по хоризонтали подељени на два дела двоструким испустом. Испод крова се пружа низ двоструких слепих лукова. Улаз у цркву истакнут је двоструким полукружно засведеним слепим нишама у чијем се темену налази лунета са фреском Сабор Св. арханђела Гаврила која се данас једва распознаје. Кружни прозорски отвор налази се изнад улаза у цркву, окружен двоструким степенасто увученим кружним пољима. На западној фасади се, изнад улаза у цркву, налази масиван звоник постављен на квадратну основу. Средњу зону звоника красе двоструки прозори – бифоре. На северном и јужном зиду налазе се по три прозора, док је на апсиди само једна.
Унутрашњост цркве једноставна је и без икаквих трагова декоративног сликарства или живописа. Солеја је, са олтарским простором, уздигнута за један степеник у односу на остатак храма. Северно од улаза налазе се степенице које воде на галерију, тј. у звоник. Уз северни зид брода цркве налази се владичански престо.
На основу натписа на греди са унутрашње стране иконостаса, сазнајемо да је данашњи иконостас израђен 1936. године.
Натпис гласи: „Рађено VI -1936. Иван Ј. Мељников, живописац из Битоља.“
Иконостас од дрвета обојен је белом бојом. Подељен је по хоризонтали у четири зоне. Најнижој зони припадају парапети са квадратна пољима оивиченим позлаћеним апликацијама од дрвета.
У парапетним пољима на северном и јужном крају иконостаса су звездице, док су у пољима уз царске двери грчки крстови изведени у дуборезу. Првој зони припадају и царске двери са представом Благовести, као и представа Сабора Светог арханђела Гаврила, на северним дверима, затим престоне иконе Богородице са Христом и Исус Христ, док је на јужним дверима Свети Јован Крститељ. У другој зони се, северно од Тајне вечере централно постављене, налазе представе Успења Богородице, Ваведења Богородице, Рођење Пресвете Богородице, а јужно су Рођење Христово, Крштење Христово и Силазак у Ад. Највишем, деизисном реду припада петнаест икона које представљају Деизисни чин где се Богородица и Свети Јован, са северне и јужне стране, у пратњи по шест Апостола обраћају Христу чија икона има централну позицију.
Изнад деизисног реда налази се плаво, сферно поље украшено златним шестокраким звездама, на коме је Распеће Христово , уз кога су стојеће представе Богородице и Светог Јована Богослова у медаљонима. Поред њих су симболи Сунца и Месеца, Јеванђеља и плоча Закона.
