Манастир Св. Тројице
XV век (непокретно културно добро од великог значаја)
Место: Горња Каменица
Година изградње: XV век
На 17 км источно од Књажевца, између Доње и Горње Каменице налази се манастир са црквом посвећеном Св. Тројици. Црква је задужбина српског деспота Лазара, најмлађег сина Ђурђа Бранковића, како сведочи натпис из 1454. године, који је 1848. године преписан од стране игумана Пантелејмона.
Манастирски комплекс подигнут је на пропланку са леве стране регионалног пута Књажевац-Пирот. Он обухвата цркву са звоником и чесмом, манастирско гробље, стари и нови конак са гостопримницом и сувенирницом. Југоисточно од цркве, постоји извор чудотворне воде који је сигом и опеком ручно озидао и приложио манастиру 2007. године, Јова Миливојевић из Књажевца.
Са јужне стране цркве налазило се монашко гробље. Премештено 2010. године на плато изнад звоника. Звоник се налази северозападно од цркве, на благом узвишењу. Саграђен је тридесетих година двадесетог века, а обновљен у новије време.
Галерија
Архитектура
Црква је грађена у облику триконхоса са омањим кубетом које почива на пандантифима. Зидана је комбинацијом ломљеног пешчара и кречњака, омалтерисана и у бело обојена. По архитектонским и стилским карактеристикама припада моравској архитектури. Са источне стране налази се плића, полукружна апсида, са северне и јужне стране бочне, полукружне конхе, а на западној страни се налазе припрата и спољна припрата. Припрата је засведена полукалотом, која у северозападном и југозападном почива на угаоним тромпама дозидана је 1874. године. Спољна припрата – егзонартекс је накнадно дозидана 2022. године.
На западној фасади, поред малог улаза у цркву, налазе се два лучно засведена прозора и једна плитка, лучно засведена ниша северно од улаза. На бочим зидовима припрате налази се по један прозорски отвор, док се на јужној страни налазе још једна врата. Бочне конхе и веома плитка апсида су и споља и изнутра полукружне и посебно покривене кровом од црепа. Узано кубе постављено је на квадратну основу. На тамбуру су са спољне стране сачувани фрагменти старијег живописа изведеног црвенкастом бојом. Препознају се крстобразни и флорални мотиви, попут палмета и дрвета живота, прикази коњаника и различити линеарно изведени симболи.
Стари иконостас био је изведен у стилу неокласицизма. Иконе су рад књажевачког сликара Милисава Марковића из 1898. године о чему сведочи натпис у доњем десном углу престоне иконе Исуса Христа који гласи: „Рад Милисава Марковића из Књажевца 1898. год.“
Простор цркве испред олтарске апсиде је малих димензија, због чега је иконостас у централном делу био избачен у поље. Био је подељен у три зоне по хоризонтали. Нижој зони припадају престоне иконе Богородице и Исуса Христа испод којих се налазе марморисани парапети. На бочним дверима су приказани Свети Архиђакон Стефан и Свети Арханђел Михаило, док је на царским дверима сцена Благовести. У вишој зони су представе: Вазнесења Христовог, Рођења Христовог, Свете Тројице у центру, затим Крштења Христовог и Преображења. На центру највише зоне налази се Тајна вечера изнад које се налази Распеће.
Стари иконостас замењен је 2022. новом олтарском преградом изведеном у дуборезу, богато украшеном крстобарзним, флоралним и зооморфним мотивима. На бочним дверима новог иконостаса су представе Светог Арханђела Михаила и Светог Архиђакона Стефана. На царским дверима је представа Благовести. Престоне иконе Богородице и Исуса Христа представљених у стојећем положају заузимају централно место иконостаса. У највишој зони изнад централно постављене представе Свете Тројице, налази се Распеће поред којег су у картушима стојеће фигуре Богородице и Светог Јован Богослова.
Унутрашњост цркве била је живописана. Међутим, живопис је готово у потпуности уништен. Сматра се да постоји неколико слојева живописа из различитих периода. Како је црква страдала у пожару, сви сачувани бојени слојеви добили су црвенкасти тон. Најбоље су очувани делови живописа у куполи где се препознају фигуре анђела у поворци, затим у припрати сцена Страшног суда и појединачне фигуре светитеља који потичу из прве половине 19. века, као и фрагменти сцена уобичајених за простор припрате. У најнижој зони препознају се стојеће фигуре Светих ратника и мученика, као и представа Зосима Палестинског и Марији Египћанке јужно и северно од улаза у припрату. Изнад улаза у храм налази се представа Св. Тројице у лунети којој се приближава поворка апостола предвођена архијерејима.
Најстарији писани траг о настанку цркве манастира Св. Тројица јесте плоча која се налази на преградном зиду у наосу храма са натписом који гласи:
„подписани. обретохъсе
инадписъ. намалтеру.
кои е наприѕітельскомъруком
струган одъчасти. заостао. да
се не би. ова. споменік. из.губио
ставлѕімга. овденаплочи-
иӡ: –оца–и: поспѣ: – сьі – исовер
св: дȣ – повєлѣндесп: лазар. со-
зид. – влѣ: ѕ·ц·ѯ·є. гинд: – ємаiа·аi·дєн
игумен .монастiра. св. Троице
панталемон. недельковић. = 21. октомбра 1848 годiне.“
О времену изградње спољне припрате сведочи натпис на каменој плочи која се данас налази у храму, на којој пише:
„При владѣнiи Благовѣрнаго Государя и Княза српскога Милана М. Обреновића IV и с благословением Єго Преосвященства Епископа Неготинскаго Господина Евгения Настояниєм же Игумна Пантелеимона с братию обновися препрата сия в ден 17, месец октомбра в лѣто Рождества 1874-те год.“
Конзерваторско-рестаураторски радови
Археолошка ископавања вршена су у току ранијих конзерваторских радова од 1984. до 1986. године и том приликом откривени су остаци старије спољне припрате подигнуте 1874. године уз спољни зид припрате, срушене у време обнове манастира 60-тих година двадесетог века. Том приликом пронађени су и остаци дрвених стубова који су вероватно били део носеће конструкције звоника. У току археолошких ископавања констатована је и мања некропола поред цркве у којој су пронађени фрагменти предмета од керамике за свакодневну употребу али и примери луксузних средњовековних здела украшених зграфито техником као и пар крстова реликвијара који се данас чувају и излажу у Завичајном музеју Књажевац.
Завод за заштиту споменика из Ниша је у току конзерваторских радова на цркви 2010. године извршио замену кровног покривача и дренажу воде око објекта. Уз сагласност и по пројекту Завода у Нишу изграђена је и спољна припрата 2022. године.
