Црква Св. Богородице
XIV век (непокретно културно добро од великог значаја)
Место: Доња Каменица
Година изградње: XIV век
Црква Свете Богородице, налази се у селу Доња Каменица, 15 км југоисточно од Књажевца, на регионалном путу Књажевац – Пирот.
Храм посвећен Пресветој Богородици, изграђен је на пространом, уздигнутом платоу изнад леве обале Трговишког Тимока, у самом центру села.
Овај средњовековни сакрални објекат несвакидашње архитектуре и иконографског репертоара представља најзначајнији сакрални средњовековни споменик у Тимочкој крајини и један је од најзначајнијих у Југоисточној Србији.
Као такав проглашен је спомеником културе од великог значаја, а у територијалној је надлежности Завода за заштиту споменика културе у Нишу.
Сматра се да је црква подигнута почетком 14. века и то на месту старијег сакралног објекта, а да је живопис изведен у другој половини 14. века. Реч је о деспотској, тј. властеоској задужбини, по неким истраживачима придворној, односно гробној цркви која је била део једног већег, највероватније дворског, тј. манастирског комплекса. Ипак, идентитет ктитора цркве још није са сигурношћу утврђен. Постоји неколико претпоставки које непознатог властелина доводе у везу са Видинским кнежевством, непознатим сином бугарског цара Михајла III Шишмана, страдалог у бици на Велбужду 1330. године или Михајлом, мање познатим унуком бугарског цара Јована Александра. Неки од истраживача ктитора цркве повезују са Михаилом Абоговићем, тј. Михаилом Анђеловићем.
Неопходно је напоменути да ова црква, у основи сажетог уписаног крста са куполом, иако изузетно малих димензија и без иједног правог угла, има све елементе које имају неке од најзначајнијих сакралних грађевина српске средњовековне архитектуре и да као таква она представља бисер средњовековне архитектуре на овим просторима. Како су црква и живопис у великој мери сачувани, она данас представља и једну од најпознатијих туристичких атракција на територији књажевачке општине.
Црква заузима централну позицију у пространој порти ограђеној зидом од камена, тј. опеке са западне стране. Са њене јужне стране налази се звонара подигнута 1938. године, а чија је лака конструкција почетком 21. века обновљена уз употребу савремених материјала. У порти се са северозападне стране цркве налази комплекс грађевина сачуваних у темељу за које се претпоставља да су део дворског, односно манастирског комплекса.
Храмовна слава до данас није са сигурношћу утврђена, а на основу броја представа Богородице сматра се да је црква посвећена управо Пресветој Богородици.
На захтев Епархије Тимочке црква је, након последњих конзерваторских радова 2009/2010. године, повремено активна, тј. у литургијској употреби, нарочито у време Богородичиних празника. Априла 2010. године Епископ тимочки Јустин служио је прву литургију после 70 година.
Специфично окружење, сеоски амбијент и несвакидашње куле храма Пресвете Богородице у Доњој Каменици чине први сусрет са овим спомеником културе готов бајковитим, а свакако незаборавним.
Галерија
Aрхитектура
Црква Св. Богородице је мањих димензија, дужине 7,5м, а ширине 6,7 метара, а грађена је од облутака, ломљеног камена – бигра (сиге) највероватније са оближњег каменолома Бигар, малтера и цигле.
Основа цркве је у виду сажете варијанте уписаног крста изнад које се уздиже купола која почива на пандантифима. Купола је конструисана на пресеку два полуобличаста свода. На источној страни је плитка апсида, споља тространа, а са унутрашње стране полукружна. У унутрашњости цркве, на североисточном зиду се налази плитка ниша – проскомидија. На западној страни се налази подужна двоспратна припрата, изнад које се уздижу две куле које се завршавају стрмим крововима на четири воде. На спрат припрате долази се узаним дрвеним стубама које се налазе у југозападном делу припрате. У спрату припрате се, поред великог прозорског отвора на западном зиду, налази и отвор који спаја спрат припрате са простором наоса, а који је требало да омогући комуникацију ова два простора у време вршења службе. У североисточном делу спрата припрате налази се мала капела – параклис. На основу живописа у кулама може се рећи да је северна кула посвећена је Св. Николи, а јужна Св. Петки.
На западну фасаду цркве наслањају се темељи спољне припрате цркве, чији се некадашњи изглед у виду двоспратног дрвеног трема може реконструисати на основу модела цркве приказаног на фрескама. На основу сачуваних представа модела цркве, може се закључити да је дрвени трем био богато орнаментално декорисан у дуборезу.
Унутрашњост храма осветљена је кроз осам прозора који се налазе на тамбуру куполе, као и кроз три мала прозорска отвора – бифоре у нижој зони олтарске апсиде и северног и јужног зида. У вишој зони наоса, на северној и јужној страни, налази се по један узани прозорски отвор. Куле су, поред великог прозора на западном зиду осветљене по једним малим прозором у вишој зони на западној, и са по два мала прозора на северној и јужној страни кула.
Масивном западном фасадом изведеном у камену, доминирају вертикале постигнуте централно постављеним, лучно завршеним отворима изнад улазних врата и великог прозорског отвора на спрату припрате, а које додатно истичу високи кровови масивних кула. Изнад ниског улаза налази се тимпанон у коме се назиру остаци фреско декорације. У питању је представа Исуса Христоса, док је изнад прозора у тимпанону представљена Пресвета Богородица којој је црква и посвећена.
Фасаду оживљава кровни венац изведен зупчастим ређањем опеке и керамопластичних украса. Купола је богатије декорисана него остали делови грађевине и посебна пажња је посвећена украшавању оквира прозора изграђених наизменично цевастим опекама и низовима обичних опека.
По архитектонским карактеристикама, најшире посматрано, црква припада корпусу позно-византијске архитектуре. У архитектури доњокаменичке цркве присутни су елементи рашког градитељства, али многи истраживачи сматрају да се на овој цркви несвакидашње архитектуре, нарочито за време и место настанка, могу препознати и посредни утицаји романо-готске архитектуре који на ове просторе стижу посредно, са приморја преко централних делова земље, а под утицајем српских средњовековних цркава попут Цркве Св. Николе и Св. Богородице у Топлици, Св. Ђорђа у Расу и др. Ови утицају препознају се у појединим елементима, а нарочито у двоструким, у основи квадратним кулама које се завршавају стрмим крововима на четири воде покривеним оловним покривачем. Са друге стране, на самом објекту препознају се специфични керамо-пластични елементи карактеристични за средњовековну архитектуру на просторима тзв. византијског културног круга.
Зидно сликарство цркве у Доњој Каменици сачувано је у великој мери. Једино је у поткуполном простору цркве првобитни живопис у потпуности уништен и данас не постоје елементи који могу дати основу за његову обнову. Ипак, обзиром да црква у Доњој Каменици припада групи властеоских задужбина 14. века које често имају специфичне репертоаре, уз оне уобичајене елементе живописа православних цркава тог доба, може се претпоставити програм поткуполног простора.
Живопис цркве Свете Богородице састоји се од пет циклуса са пажљиво направљеним избором појединачних сцена и личности. У наосу су представљене сцене из циклуса Великих празника и Христових страдања али мноштво појединачних детаља који целокупан живопис Богородичине цркве у Доњој Каменици чине посебним. У простору припрате су сцене из живота Богородице, док су на спрату припрате одабране сцене из живота Светог Николе и Свете Петке.
У простору олтарске апсиде, испод представе Богородице на престолу са Христом окружене анђелима (као престола Божијег) у полукалоти, приказана је несвакидашња верзија представе Поклоњења Христу Агнецу (жртви) сажетог типа, где је Христ као Агнец представљен како лежи у два сасуда – путиру и дискосу између Светог Василија Великог и Јована Златоустог, чиме је истакнута његовa двострука природа. Оваква представа Агнеца није позната у нашем, а ни у балканском живопису. Северно и јужно од олтарске апсиде, у горњој зони насликане су Благовести као и Сусрет Марије и Јелисавете, док су у нижој зони појединачне представе светитеља, Св. Стефана, Св. Симеона Столпника, Св. Григорија.
Живопис у простору наоса насликан је у три зоне. У највишим зонама наоса приказано је по шест сцена из циклуса Великих Празника и Христових страдања, са изузетком друге зоне западног зида наоса на којем је истакнуто место добила сцена Успења Пресвете Богородице. По специфичној композицији и израженом емотивном набоју у простору наоса свакако се издвајају и следеће композиције: Оплакивање Христа, насликано на северном зиду, изражене драматике; Тајна вечера, која је на јужном зиду дата са, специфична по композицији и детаљима. Овде је Христ приказан како седи са леве стране за округлим столом на уздигнутом престолу, како једном руком благосиља а у другој држи свитак. На трпези испред њега и апостола је насликана је риба, једна посуда, хлеб, неколико репа и ножева. У најнижој зони наоса насликано је пет фреско-икона: Богородице Скоропослушителнице, Богородице Елеусе, Св. Јована Претече, Христа Пантократора и Св. Георгија Дијасоритиса, приказаног као ратника.
У припрати се, на југозападном зиду, налазе представе Светог Теодора Тирона и Теодора Стратилата, јединствене по томе што су Свети ратници приказани како јашу загрљени. Овде је и представа Светог Димитрија на коњу. Свод припрате је у потпуности осликан сценама из живота Пресвете Богородице. На овим представама је велики број детаља и елемената из свакодневног живота, преслица локалног типа, млада девојка „Суђаја“ која испреда судбину новорођенчета и др. Изнад улаза у наос цркве, у пољу оивиченом декоративно решеним луком, налази се представа Богородице Одигитрије.
У каменичкој цркви специфична је појава већег броја владарских портрета и ктитора цркве. На северозападном зиду припрате одмах лево од врата, налази се представа деспота Михаила и деспотице Ане између којих је релативно добро очувани натпис са њиховим именима. Представу двојице ктитора са који приносе модел цркве налазимо и у доњој зони западног зида јужног крака крста. Модел цркве је драгоцен детаљни приказ који одговара првобитном изгледу грађевине. На моделу је представљена и припрата са двема кулама и дрвеним тремом испред ње. Најзначајнија је свакако представа ктитора приказана у јужном делу западног зида спрата припрате. Овде је представљена ктиторска породица у свечаној одећи и то: мајка и отац који држе модел цркве у пратњи ћерке и сина, а које из лунете неба обема рукама благосиља Исус Христ.
На спрату припрате јављају се сцене из живота Св. Николе (у северној кули) и Св. Петке (у јужној кули). Карактеристично је да се у јужној кули јављају сцене из живота Св. Петке Римске и Св. Петке Иконијске са детаљно приказаним сценама бруталног мучења.
Поред многобројних детаља и стилских карактеристика, може се рећи да су двојица мајстора различитих способности и ликовног израза створили један веома значајан ансамбл. Вештијем живописцу приписују се сцене у наосу и нижим зонама припрате као и изузетна ктиторска композиција на западном зиду спрата припрате, док је нешто мање талентован мајстор осликао друге делове храма. Специфичан елемент живописa цркве у Доњој Каменици чине и фреско иконе, а нарочито различите представе Богородице. Могуће је да су живописци школовани у Солуну.
Богородичина црква у Доњој Каменици претрпела је бројна оштећења и интервенције. Сматра се да су прва озбиљнија оштећења на цркви настала у 16. и 17. веку у североисточном делу наоса, што ће касније резултирати рушењем северног и јужног забата и 20-их година 20. века, рушењем кубета и већих оштећења на кулама. Због тога су сачуване фреске у горњим зонама цркве избледеле или потпуно уништене. Пропали су и кровови двеју кула, као и свод спрата. Нестручне интервенције вршене су вероватно у периоду између два светска рата када је простор између кула на спрату припрате зазидан.
Конзерваторско-рестаураторски радови на цркви вршени су у неколико наврата од стране надлежних установа заштите непокретних културних добара Републичког завода за заштиту споменика културе у Београду и нишког Завода за заштиту споменика културе у сарадњи са стручњацима Завичајног музеја Књажевац и др.
Први стручни радови у циљу конзервације и рестаурације цркве вршени су 1956-1958. године под руководством С. Ненадовића. Комплетни радови на обнови цркве базирали су се на детаљним приказима модела цркве у рукама ктитора.
Други велики рестаураторско-конзерваторски радови изведени су 1985. године, а обухватили су рестаурацију и конзервацију живописа. Тада је Бранислав Живковић урадио детаљан приказ целокупног живописа цркве који је публикован и представља драгоцен извор за даље проучавање Богородичине цркве.
Заштитним конзерваторским радовима у току 2009. и 2010. године изведена је дренажа атмосферске воде, санирани су делови храма угрожени негативним деловањем климатских фактора, оловним кровним покривачем замењен је постојећи. Ови радови изведени су на иницијативу књажевачког музеја и финансијску подршку Министарства културе и информисања, а од стране стручњака Завода за заштиту споменика културе у Нишу.
Локација
