Храм Светог архангела Гаврила
Место: Валевац
Година изградње: темељ освећен 1933. године
Црква Св. арханђела Гаврила налази се на брду Горица, у селу Валевац. Изграђена је 1933. године.
У цркви се налази антиминс освећен 1936. године од стране тимочког епископа Емилијана.
У порти цркве се налази заветни крст посвећен Св. 40. севастијских мученика (Младенци), Св. Тројици, Св. Арханђелу Михајлу, а заштићен конструкцијом од блокова.
У порти се такође налази и крст посвећен Св. Илији.
Галерија
Архитектура
Црква је једноставна подужна грађевина. Грађена је од црвене цигле и није малтерисана. Кров је на две воде, осим на кули звонари где је на четири воде. На истоку се налази полукружна апсида, а изнад улаза на западној страни, из масивне квадратне основе уздиже се звоник. Изнад улазних врата налази се слепа ниша са иконом патрона храма изведеном на лиму, за коју се може претпоставити да је рад проте Симе Жикића. Изнад ње је једноставан кружни отвор са оловним пресецима иза које се налази сат.
Једине декоративне елементе на фасади представљају увучене слепе нише и лукови око прозорских отвора – монофора. У нижој зони налазе се прозорски отвори – бифоре, са јединим бојеним елементом у виду белих стубића. Више зоне цркве су без отвора и украса, изузев кордонског венца који прати лучне отворе бифора у нижој зони.
Унутрашњост цркве се састоји из три целине: олтара, наоса и припрате припрате која има на северној страни степениште које води до куле звонаре и галерије, а на десној просторију за крштења.
Иконе за иконостас цркве у Валевцу су рад књажевачког прота, иконописца и сликара Симе Жикића (1878-1964) који је на иконостасу записао своје иницијале „С.Ж.“. На основу података које оставио прота Жикић сазнајемо да су иконе израђене 1932. године. Иконостас је подељен у три зоне. Најнижој зони припадају престоне иконе испод којих су парапетне плоче декорисане флоралним мотивима, пластично изведене и позлаћене бојом.
У реду престоних икона налазе се иконе Св. арханђела Гаврила, Св. архиђакона Стефана на северним дверима, Св. Богородице, Благовести на царским дверима, Исуса Христа, Св. арханђела Михаила на јужним дверима и Св. Јована Крститеља. У другој зони су сцене: Поклоњење мудраца, Крштење Христово, Тајна вечера, Васкрсење и Преображење. На врху иконостаса, у највишој трећој зони, налази се Распеће Христово са пратећим иконама Богородице и Светог Јована, које је постављено изнад иконе Свете Тројице. Северно од Распећа су иконе Св. Илије и Св. Николе, а јужно Св. Димитрије и Св. Ђорђе.
Храм је изнутра омалтерисан и бојен тако да се створио утисак хоризонталне поделе на три зоне. Најнижа зона сокла која је марморирана сивим тоновима, затим су ниже зоне осликане розикастим тоновима који стварају утисак правоугаоних мермерних плоча. Свод цркве обојен је плавом бојом и украшен златним шестокраким звездама. У темену конхе апсиде налази се представа Св. Богородице Одигитрије са Христом у наручју који десном руком благосиља, а левом држи сферу.
На своду испред олтара, са северне и јужне стране налазе се насликане представе Јеванђелиста са њиховим симболима Св. Луке и Св. Марка, док су на своду, на западној страни наоса приказани Св. Јован и Св. Матеј.
Унутрашњост цркве је додатно подељена и широким декоративним трака са флоралним или крстобразним мотивима.
