Црква Успења Пресвете Богородице
Место: Минићево
Година изградње: 1925. година
Изградња цркве у Минићеву започета је 1914. год. али је застала због ратних неприлика. Завршена је 1925. године када је освећена од стране Епископа тимочког др. Емилијана. Посвећена је Успењу Пресвете Богородице.
У цркви се, на северозападном пиластру налази спомен-плоча посвећена палим друговима за слободу славу и величину отаџбине подигнут од стране Тимочког учитељског друштва новембра 1926. године. 2000. године.
Захваљујући настојањима парохијског свештеника Драгослава Павловића, црква је обновљена. На цркви је промењен део лименог кровног покривача, фасада је обојена у бело, а поједине зоне испод крова и око прозора, као и квадратни испусти и поља изнад прозора кармин црвеном.
Том приликом направљена је унутрашња расвета и обновљени су пратећи објекти у дворишту (свештенички дом, помоћни објекат – некадашња штала и сеник, бунар и др. Данас је црквено двориште изузетно велико и лепо уређено.
На цркви су, као прилог породице Јовановић 2008. године замењена улазна врата, а испред црквеног дворишта десно од улазне капије подигнута је 1989. године чесма од камена прилог Видена Јеремића. 2011. године стављени су нови олуци и префарбан кровни лим, а 2013. извршена је позлата на иконостасу.
Галерија
Архитектура
Црква је једнобродна грађевина, чија спољашња форма ствара утисак грађевине централног типа. Зидана је од камена и опеке, малтерисана споља и унутра. Црква је засведена полуобличастим сводом, а двосливни кров је покривен лимом, у вишим зонама изнад централног травеја и на куполи сегментиран и на више вода. Фасада је бојена белом бојом, док су испусти изнад улаза и прозорских отвора бојени црвеном бојом.
Грађена је у српско-византијском стилу. Састоји се из три травеја, од којих је средишњи нешто шири у односу на западни и источни, чиме се са спољне стране стиче утисак крстобразне основе, чему доприноси постепена елевација кровних површина и централно постављена висока, октогонална купола.
На источној страни цркве налази се апсида, са спољне стране петострана, а са унутрашње полукружна, засведена полукалотом.
На јужном зиду цркве, налази се још један улаз истог склопа као главни на западу, испред кога је подигнут трем са масивним стубовима повезаним луковима. Изнад западног травеја, налази се галерија од дрвета до које се долази дрвеним степеницама постављеним јужно од улазних врата.
На западној фасади налази се једноставан улаз у цркву, истакнут црквено бојеним плитким испустима, до кога води мање полигонално степениште. Изнад улаза се налази прозор са пет отвора изнад кога је плитка, преломљеним луком засведена слепа ниша у којој су квадратни испусти бојени црквеномбојом.
Иконостас цркве израђен је 1925. године, а рад је новосадске радионице Ивковић. Богато декорисан и веома добро израђен. Дрвена олтарска преграда је марморирана, а поједини декоративни елементи су позлаћени. Уздиже се до самог свода изнад олтарске апсиде, а подељен је по хоризонтали кордонским венцима у три зоне. Вертикална подела истакнута је слепим стубићима и пиластрима у вишој зони.
У најнижој зони су парапетне плоче скромно декорисане. У првој зони се на северним бочним дверима налази представа Св. арханђела Михаила, затим престоне иконе Пресвете Богородице са Христом и икона Исуса Христа, на царским дверима приказане су Благовести, а на јужним дверима је представа Св. архиђакона Стефана. Другу зону чини пет икона: Успење Пресвете Богородице, Поклоњење мудраца, Тајна вечера, Васкрсење и Преображење.
У највишој зони налазе се иконе апостола и јеванђелиста Св. Марка и Св. Матеја, затим Светог Николе, апостола Св. Петра и Св. Павла, икона Свете Тројице, Светог цара Константин и царице Јелене, Светог Георгија, апостола и јеванђелиста Св. Луке и Св. Јована. Изнад Свете Тројице налазе се представе Богородице и Светог Јована Богослова између којих је централно постављено Распеће.
Унутрашњост цркве бојена је тамно плавом бојом. Декоративне, бојене и позлаћене траке у виду срцоликих преплета комбинованих са геометријским орнаментима и флоралним мотивима одражавају архитектонски склоп цркве као и ивице сводова.
На своду апсиде су, представљени у медаљону, допојасни ликови Богородице Знамења и Христа Младенца у молитвеном ставу. На јужном и западном зиду нема живописа, а на северном зиду су представе Света три јерарха Василија Великог, Григорија Богослова и Јована Златоустог.
У куполи је Христос Пантократор, на пандантифима су приказани Јеванђелисти са књигом, тј. свитком и пером.
