Црква Св. Вазнесења Господњег (Спасовдан)
Место: Ново Корито
Година изградње: 1894. година
Црква је изграђена 1894. године на месту старе капеле. Освећена 1895. године од стране епископа тимочког Мелентија. Посвећена је Вазнесењу Господњем. У народу је позната и као Спасовдан. Крајем 90-тих година 20. века извршена је реконструкција крова на иницијативу Удружења Новокорићана, а фасада је омалтерисана.
У порти цркве, ограђеној ниским каменим зидом, налази се чесма од бетона из 1938. године. Северозападно од цркве налази се звоник начињен од лаке дрвене конструкције на масивној основи од камена са четворосливним кровом покривеним црепом. Звоно је приложено цркви у време владавине Александра I Карађорђевића и епископа тимочког Мелентија. Рађено је у ливници Лозанић 1889. године, преливено за време свештеника Михаила Николића 1928. године.
Галерија
Архитектура
Црква је једнобродна, подужна грађевина са кровом на две воде, засведена полукружним сводом. На истоку се налази споља петострана, а с унутрашње стране полукружна апсида, нешто ужа у односу на брод цркве, засведена полукалотом.
На западној страни цркве налази се једноставан улаз са дрвеним вратима до кога води пар степеника. Изнад улаза је лучно засведено поље од стакла, изнад кога је правоугаона ниша за икону патрона храма, изнад које је кружни прозорски отвор. На фасади нема никакве декорације нити архитектонске пластике. Испод кровног покривача пружа се, у малтеру профилисан, двоструки лажни кордонски венац.
На јужном зиду брода цркве налазе се два лучно засведена, једноставна прозора. На северном зиду брода цркве, налази се једноставан бочни улаз са два степеника и још два лучно завршена прозорска отвора. Прозори и врата цркве бојени су плавом бојом. Црква није била живописана.
Иконостас цркве је у веома лошем стању. Изведен у стилу неокласицизма, скромно је украшен апликацијама од гипса и дрвета, на појединим местима и осликан мотивима који имитирају капителе стубића. Иконостас је, да би се уклопио у ширину брода, преломљен тако да је готово цео иконостас увучен у олтарски простор, а последњи вертикални ред, северно и јужно належе на зидове олтарске апсиде. Подељен је по хоризонтали на три зоне. Најнижој зони припадају парапети са квадратним и правоугаоним пољима марморираним и урамљеним позлаћеним дрвеним рамовима.
Овој зони припада и ред престоних икона. Уз северни зид налази се представа Вазнесења Христовог, затим је на северним дверима Свети арханђел Михаило, након чега следи упражњено поље у којем се налазила икона Богородице. На царским дверима је представа Благовести. На јужним бочним дверима је Свети архиђакон Стефан, а уз јужни зид представа Светог Јована Претече.
Престоне иконе Богородице са Христом и Исуса Христа, скинуте су са иконостаса и налазе се у олтарском простору. У вишој зони иконостаса налазе се представе: Рођења Христовог, Сретења, Крштења, Тајне вечере, Васкрсења, Преображења и Успења Пресвете Богородице. У највишој зони у централном пољу налази се Нерукотворени Христов образ око кога су у овалним медаљонима стојеће фигуре Светог Симеона и Светог Саве, а изнад је Распеће око кога су у медаљонима представе Богородице и Светог Јована Богослова.
