Црква Св. Оца Николаја
Место: Васиљ
Година изградње: 1842. година
Црква је изграђена 1842. на месту старијег сакралног објекта.
Она је најстарија сеоска црква на територији општине Књажевац.
Освећена је од стране епископа Доситеја Новаковић, у време кнеза Александра Карађорђевића, о чему сведочи натписа на западној страни храма: „Во имја Отца и Сина и Св. Духа сагради се овај Свети Храм Св. Оца Николаја у част и славу Живоначалне Троице за владе Његове Светлости Књаза Александра Карађорђевића благословом Њег. Преосвештенства Доситеја и свешт. Матије Поповића 1842. год.“
Паљена је 1876. године, у време српско-турског рата. Обновљена је 1908. године.
Западно од цркве, уз улаз у двориште некадашњег парохијског дома налази се заветни крст посвећен Преносу моштију Св. Николаја, који је подигао Вељко Милојковић из Васиља, 1897. године. Западно од цркве налази се звонара од лаке дрвене конструкције подигнуте на каменом озиданом, високом постољу, покривена кровом од ћерамиде на четири воде. Фрагмент надгробног споменика од камена, налази се на југоисточној страни, уз зид црквеног дворишта.
Галерија
Архитектура
Црква је једноставна триконхална грађевина зидана од чврстог материјала у комбинацији камена и опеке, омалтерисана и бојена белом бојом. Засведена је полуобличастим кровом на две воде, покривеним ћерамидом. Унутрашњост цркве подељена је на три травеја. На источној страни цркве налази се веома широка, споља и изнутра полукружна апсида, засведена полукалотом и покривена кровом од црепа, нешто нижим од крова цркве. На исти начин покривене су и лучно засведене бочне конхе.
На цркви се, са свих страна налазе мали, веома уски прозорски отвори изнад којих су лунете са крстовима офарбаним црвеном бојом. Изнад улазних врата на западној фасади цркве налази се лучно засведена ниша са иконом патрона храма, израђеном на лиму. Изнад ње се налази мали прозорски отвор. На јужној страни налазе се још једна, бочна врата. Оба улаза у цркву уоквирена су степенасто постављеним луковима од камена који почивају на масивним каменим капителима пиластра. Унутрашњост цркве није живописана. Свод је обојен светло плавом бојом и украшен шестокраким звездама.
Иконостас од дрвета настао је почетком 20. века. По хоризонтали је подељен на три зоне. Иконостас је мармориран и украшен је позлаћеним вињетама винове лозе и другим флоралним орнаментима. Према извештају комисије Завода за заштиту споменика из 70-их година 20. века, књажевачки сликар Милисав Марковића израдио је иконе за васиљску цркву.
Нижој зони припадају иконе Св. Николе, на северним дверима, престона икона Пресвете Богородице са Христом, Благовести царским дверима, и иконе Св. Јована, на јужним дверима. У другој зони налази се апостолски ред са апостолским паровима приказаним на по три иконе са обе стране централне представе Св. Тројице, изнад које се налази поље са Месецом, Сунцем и Звездом, а изнад њега се, у највишој зони, налази сфера омотана змијом из које се налази Распеће са представом Богородице и Св. Јована.
