Црква Рођења Пресвете Богородице
Место: Бели Поток
Година изградње: 1895. година
Црква Рођења Пресвете Богородице изграђена је 1895. године на уздигнутом платоу у центру села, на месту старијег сакралног објекта, капеле из 1893. године. Цркву је грађена настојањем пароха белопоточког Добросав Миленковић уз подршку житеља села Бели Поток.
Црква је у току ратова доста страдала. Почетком 90-их година 20. века црква је обновљена уз подршку СО Књажевац, уз стручну подршку конзерватора Симе Гушића и академског сликара Миодрага Анђелковића из надлежног Завода за заштиту споменика културе у Нишу.
На улазу у порту, југозападно од цркве, налази се звонара израђена од лаке дрвене конструкције, обновљена 2005. године. Северозападно од цркве налази се споменик палим борцима у ратовима од 1912. до 1918. године подигнут 1926. године.
У порти цркве налази се изузетно велики заветни крст посвећен Вазнесењу Господњем – Спасовдану.
Галерија
Архитектура
Црква има облик триконхалне грађевине. Зидана је од чврстог материјала комбинацијом камена и опеке, омалтерисана и обојена у бело. Подужни брод цркве засведен је полуобличастим, док су бочне конхе засведене преломљеним луковима. Црква је покривена кровом од црепа на две воде. Олтарска апсида и бочне конхе су четворостране са спољне стране, а са унутрашње полукружне. Црква има високи камени сокл.
Горње делове фасада, по хоризонтали, пресецају усеци у малтеру. Једини декоративни елемент представљају слепи сегментирани лукови изнад прозора. Црква нема куполу.
На пресеку бочних конхи преломљени лукови спојени крстастим сводом, тако да са спољне стране црква изгледа као да има трансепт. Фасада је била полихромно решена, што поред триконхалне основе, представља још један елемент моравске архитектуре.
Иконостас је израђен око 1895. године. Рад је књажевачког самоуког сликара Милисава Марковића. По хоризонтали је подељен на три зоне. Олтарска дрвена преграда бојена је сивом бојом и марморирана. Украшена је позлаћеним дрвеним апликацијама. Најнижој зони припадају парапетне плоче. У реду престоних икона налазе представе: Рођења Пресвете Богородице, Светог Арханђела Михаила на северним бочним дверима, затим престона икона Пресвете Богородица са Христом, Благовести на царским дверима, престона икона Исуса Христоса, представа Светог архиђакона Стефана на јужним бочним дверима, и Светог Јована Крститеља на јужном крају иконостаса.
У другој зони сачуване су само три иконе, од којих једна није читљива. Централну позицију ове зоне заузима Тајна Вечера, а на јужном крају реда налази се Преображење Христово. Цео трећи ред иконостаса недостаје. Црква није живописана.
