Црква Св. Пророка Илије
Место: Црни Врх
Година изградње: 1927. година
О изградњи цркве у Цркве Светог пророка Илије у Црном Врху постоје различити подаци.
Према неким изворима она је грађена 1932. године, односно од 1925. до 1927. године.
У хроници села, помиње се и извесни поп Никола који је иницирао прикупљање прилога за подизање цркве, како би објекат био завршен 30-их година 20. века.
Према казивању мештана, црква је освећена од стране владике нишког Доситеја 30-их година 20. века, када је у селу, тим поводом приређено и велико славље.
Црква је подигнута на уздигнутом платоу на левој обали Црновршке реке, испод пута који води ка Старој планини. Поред цркве се, са северозападне стране налази се звоник, израђен од лаке дрвене конструкције на каменом квадратном постољу, покривен четворосливним кровом.
Са јужне стране цркве налази се заветни крст од камена ојачан металном утегом у облику крста, а са ове стране, нешто даље од цркве је и дрвени трем покривен црепом. Испред цркве су, лево и десно од улаза, метални горионици за свеће.
Галерија
Архитектура
Црква Светог Пророка Илије у Црном Врху конципирана је као једнобродна, триконхална грађевина, засведена полуобличастим сводом, док је кров цркве на две воде покривен црепом. Изграђена је од камена, омалтерисана, а потом окречена у бело. У основи је подељена на три дела: олтарски простор, поткуполни простор и наос.
На истоку се налази пространа, са спољне и унутрашње стране полукружна апсида, покривена лименим кровом. На пресеку травеја, изнад простора солеје, уздиже се купола која почива на узаном, високом, споља осмостраном тамбуру. Купола је са спољне и унутрашње стране октогонална, покривена лименим кровом.
Са северне и јужне стране цркве налазе се мање бочне конхе, споља и унутра полукружне покривене лименим кровом. Фасадно платно цркве је без додатних украса. На јужном и северном зиду брода цркве налази се по један једноставан прозорски отвор, као и на олтарској апсиди и бочним певницама. На западној фасади цркве, изнад улазних врата је мала ниша за икону патрона храма, а изнад ње је мали кружни отвор. На северној страни налазе се и бочна врата.
Олтарска преграда је највероватније рад зографа настао почетком 20. века. Осликана је светло плавом бојом. Реч је о вишој олтарској прегради која је по хоризонтали подељена на три зоне, док се утисак вертикале постиже распоредом четири иконе стојећих фигура светитеља у престоној зони.
У најнижој зони, која није физички ни визуелно одвојена од више зоне, приказане су високе и витке вазице са цвећем. Нижој зони припадају иконе Св. Архиђакона Стефана, престоне иконе Пресвете Богородице и Исуса Христоса и Св. Арханђела Михаила, као и представа Благовести на царским дверима.
Вишој зони припадају два реда икона са појединачним иконама Св. апостола. У нижем реду налазе се по три иконе Св. апостола, постављене лево и десно од централне представе Тајне вечере, и то Св. јеванђелист и апостол Јован, Св. апостоли Петар и Павле, и Св. апостоли Андреј, Вартоломеј и Св. апостол и јеванђелиста Марко. У вишем реду се налази шест икона са представа Св. апостола са чије се леве и десне стране налазе представе лавова. Реч је о иконама Св. апостола и јеванђелисте Луке, Св. Јакова и Св. Томе и Св. апостола и јеванђелисте Матеја, Св. Филипа и Св. апостола Јуде који је означен као јеванђелиста. Олтарска преграда се завршава мањим Распећем испод кога су представе сунца и месеца, док су испод Христових ногу, у медаљонима Богородица и Св. Јован Богослов.
Декорација иконостаса изведена је златном и пурпурном бојом на плавој позадини. Изнад икона бочних двери приказане су по две шестокраке златне звездице из којих исијавају зраци ка иконама. Централно изнад икона су златом изведени грчки крстови. Изнад престоних икона насликани су златном бојом путири са укрштеним симболима страдања (укрштена копља). У угловима иконостаса су стилизовани крстови. У доњој зони царских двери су у правоуганим рамовима сцене Благовести док су изнад њих са сваке стране по једна шестокрака звезда изведена у рељефу као апликација од дрвета и обојена златном бојом. На врху царских двери је једноставан крст. Све иконе, као и сам иконостас изведени су техником темпере на дрвету, осим престоних икона, Тајне вечере и представама на царским дверима које су изведене техником уља на платну.
Живопис је рад јеромонаха Наума Андрића, најактивнијег ученика иконописачке школе у манастиру Раковица. По његовом казивању, прве зидне слике темпером радио је баш у цркви у Црном Врху на бугарској граници. Живопис је по хоризонтали подељен у две зоне окер тракама. Вертикална подела је такође изведена овим окер тракама.
У полукалоти олтарске апсиде налази се Богородица Знамења која доминира овим простором и коју не заклања олтарска преграда. Испод ње су, у простору северно и јужно од прозора олтарске апсиде представе Св. Василија Великог и Св. Јована Златоустог. У ниши проскомидије налази се представа Молитве на Маслиновој гори. Изнад јужне певнице је представа Св. пророка Илије. На јужном пиластару су представе Св. Алимпија Столпника у вишој, и Св. Мученика Бориса, у нижој зони.
На јужном зиду наоса у вишој зони налазе се представе Св. Јоасафа Белгородског, Св. Николаја Чудотворца, Св. Саве Архиепископа српског, Св. Симеона Мироточивог и Св. Симона. У нижој зони су, на зидовима бочно од прозора представе Св. еванђелисте Луке и Св. Марије Египатске. На западном зиду наоса, у вишој зони приказане су представе Св. мученика Јерона, Св. Димитрија Ростова, Св. апостола Симона Кананита, Св. Великомученика Пантелејмона и Св. мученице Варваре.
У нижој зони, јужно и северно у односу на улазна врата налазе се представе Св. арханђела Гаврила и Св. арханђел Михаила. На северном зиду, у вишој зони приказане су стојеће представе светитељки, и то непознате светитељке (натпис није читак), Св. Мученице Јулије, Св. Нине Ђурђијске (Грузијске), Св. Сергеја Радоњеског и Св. Серафима Саровског. У нижој зони севеног зида наоса цркве су представе Св. Великомученика Димитрија и Св. Мученика Андреја Стартилата. У вишој зони северног пиластра приказан је Св. Симеон Столпник, а у нижој Св. Мученик Агатодор. У горњој зони, изнад северне певнице приказана је Св. Марија Магдалина.
