Црква Св. Кирика и Јулите
Место: Стањинац
Година изградње: 1930. година
Црква Св. Кирика и Јулите подигнута је 1930. године. Налази се на узвишењу у близини села.
Јужно од олтарске апсиде налази се заветни крст од камена из 1903. године посвећен Св. Кирику.
Северно од апсиде налази се споменик од камена из 1910. године.
Северно од цркве налази се масивни звоник изграђен у бондруку.
У близини цркве налази се сеоско гробље.
Галерија
Архитектура
Црква у Стањинцу је једнобродна, триконхална грађевина, засведена полуобличастим сводом. Грађена је од чврстог материјала, споља и унутра омалтерисана и бојена белом бојом. Кров цркве је на две воде покривен црепом, у зони изнад бочних певница преломљен тако да са спољне стране изгледа као трансепт који даје изглед крста.
У основи је подељена на три травеја: олтарски простор, поткуполни простор и наос, који су у унутрашњости назначени масивним слепим луцима које носе слепи пиластри. На истоку се налази мала, плитка конха, споља и изнутра полукружна, засведена полукалотом и покривена ћерамидом. У простору олтара се, са северне и јужне стране од олтарске апсиде, налазе се плитке нише проскомидије и ђаконикона.
Изнад брода цркве уздиже се купола која почива на квадратном сегментираном постољу и узаном, високом, споља и унутра осмостраном тамбуру. Купола је покривена лименим кровом. Са северне и јужне стране цркве налазе се мање бочне конхе, споља и унутра полукружне, покривене ћерамидом. Фасадно платно цркве је без додатних украса. На јужном и северном зиду брода цркве налази се по један високи прозорски отвор, као и на бочним певницама.
На западном зиду изнад олтарске апсиде налази је један кружни прозор. Улазна врата, на западној страни цркве, уоквирена су слепом, лучно завршеном нишом изнад које је ниша за икону патрона храма лучно завршена, а изнад ње је мали кружни отвор. На северној страни се налазе бочна врата.
Олтарска преграда израђена је од дрвета, без икакве декорације. Подељена је по хоризонтали на три, односно четири зоне, назначене дрвеним испустима. Нижој зони припада представа Благовести на царским дверима као и иконе Св. арханђела Михаила, престоне иконе Пресвете Богородице и Исуса Христоса, и Св. Јована Крститеља.
У вишој зони налази се шест представа Св. апостола приказаних у паровима око централно постављене Тајне вечере, и то северно Св. Симона и Св. Андреја, Св. Вартоломеја и Тадеја, Св. Петра и Св. Павла, и јужно Св. Марка и Св. Јована, Св. Томе и Св. Филипа, Св. Матеја и Св. Луке. У трећој зони су, са севера на југ, приказане представе Св. Василија, Св. Ћирила и Методија, Рођења Христовог, Свете Тројице, Васкрсења Христовог, Вазнесења Христовог и Св. Николе.
У највишој зони је централно постављено Распеће са представама Богородице и Св. Јована Богослова у појединачним медаљонима, испод којих су насликани змајеви окружени пехарима на северном и јужном крају иконостаса. Велики део икона је дар приложника о чему сведоче натписи на иконама.
