Место: Крентa

Година изградње: 1938. започета градња, објекат је незавршен

Црква је изграђена 1938. године.

Налази се у центру села, на пространом платоу.

Посвећена је Спасовдану.

Изнад улаза у цркву налази се натпис:

„Овај храм подижу мештани села Крента“.

Након Другог светског рата уз цркву је изграђен задружни дом, који са јужне стране у потпуности заклања олтарску апсиду цркву. У народу је позната и као четничка црква, због доприноса изградњи цркве од стране локалног четничког покрета.
У порти цркве се налази споменик палим борцима из Балканских ратова и из Првог светског рата.

Након Другог светског рата уз цркву је изграђен задружни дом, који са јужне стране у потпуности заклања олтарску апсиду цркву.

У народу је позната и као четничка црква, због доприноса изградњи цркве од стране локалног четничког покрета.

У порти цркве се налази споменик палим борцима из Балканских ратова и из Првог светског рата.

Архитектура

Црква је у основи једнобродна, подужна грађевина са пространом полукружном апсидом на источној страни и масивним звоником на западној страни. Зидана је од чврстог материјала, камена и цигле, омалтерисана изнутра, а споља обложена притесаним каменим плочама. Црква је засведена полубличастим сводом и покривена кровом од црепа на две воде, док је звоник без кровног покривача.

Унутрашњи простор цркве састоји се од олтарске апсиде на истоку, нешто уже у односу на брод цркве, брода и припрате са галеријом. У олтарској апсиди, споља и унутра полукружној и засведеној полукалотом, налази се часна трпеза од камена уз коју су прислоњени фрагменти заветног крста посвећеног Спасовдану са натписом:

„[…] поново овај запис кои у рати 1876. Порушише азиатски варвари а сад га обновише за здравље и сре[…]“.

Под цркве је од земље. Једни украс у храму налази се на огради галерије представљају три медаљона са грчким крстовима. Црква није завршена и лошем је стању, изложена негативним атмосферским утицајима, услед оштећења на крову, цркве и недостатка крова и прозора и врата.

Припада објектима изграђеним у српско-византијском стилу, док употреба камене оплате, и начин извођења декоративних елемената око улаза и прозорских отвора – бифора и трифора, представљају утицај рашке архитектуре. Фасада цркве је по хоризонтали подељена на два дела једноставним каменим испустом. На олтарској апсиди камени прозорски отвор је у облику бифоре. На бочним зидовима налазе се по три бифоре. На западној страни, до улаза у цркву води пет степеника. Улаз изнад кога се налази лунета, окружују три степенасто увучена лука. Изнад улаза налази се кружни прозорски отвор изнад кога се уздиже масивна квадратна основа звоника. Звоник је каменим испустом подељен по хоризонтали на три дела: базу звоника, поље са трифорама са све четири стране и поље без украса испод крова.