Место: Орешац

Година изградње: 1935. година

Црква је подигнута 1934. године као задужбина Стојане Ж. Живковић.

Податке о овом чину налазимо урезане на плочи од црног мермера, на јужном зиду припрате.

Натпис гласи:

„У име Оца, Сина и Светога Духа! Овај храм подижем као успомену на светосавску годину, у своје здравље и за покој душа својих родитеља Благоја и Христине Јоцић, сестре Мице, браће Пере, Јове и Николе, бабе Маре и супруга Живка. Стојана Ж. Живковић из Пожаревца”

Храм је освећен 22. септембра 1935. године, о чему сведочи спомен-плоча на западном делу јужног зида храма.

У литератури сазнајемо да је овај задужбинарски гест учињен на основу захтева оца Благоја Јоцића, пореклом из села Орешац, остављеног у тестаменту, који је сву своју имовину завештао за изградњу овог храма као захвалност Богу за све успехе и стечено богатство у животу.

Изградња цркве коштала је 237.194,46 динара. Антиминс је освећен 1935. године од стране Епископа тимочког Емилијана. Остало је забележено да је напустио седницу Светог Архијерејског Сабора како би лично учествовао у чину освећења храма. Асистенцију му је вршио архијерејски заменик прота Драгиша Милетић, намесник прота Милија Ристић и свештеник Богомир Ђорђевић као и месни свештеник Милорад Николић и многобројно свештенство из околине. У освећењу је учествовао књажевачки црквени хор.

Након Другог светског рата црква је запуштена толико да је у њој порасло повеће дрво и била је потпуно урушеног крова, да би тек 1998. године била обновљена. У новије време, захваљујући помоћи и залагању појединца пореклом из Орешца и околине одржава се и обнавља сеоска црква, ђачка чесма и непосредно окружење. Треба поменути породицу Петровић из Неготина као и др Гордану Поповић која живи и ради у иностранству али непрестано својим средствима и логистички помаже свој завичај.

Насупрот улаза у цркву налази се звоник од лаке дрвене конструкције. На улазу у порту цркве налази се „ђачка чесма“ подигнута 1939. године, а обновљена 2010. године на спомен првих учитеља у Орешцу – Љубице и Антона Рељића.

Архитектура

Црква је изграђена у складу са актуелним збивањима у српској архитектури у препознатљивом српско-византијском стилу. Архитекта који је израдио план за ову цркву је Петар Јовановић из Пожаревца1. Црква је грађена као подужна грађевина основе уписаног крста сажетог типа са петостраном апсидом на источној страни, куполом на осмостраном тамбуру и малом припратом на западу. Фасада је израђена у комбинацији опеке и камена са бојеним зонама. Кордонским венцем подељена је по хоризонтали на две зоне.

На западној страни је једноставан, али масиван портал, изнад самог улаза лунета са иконом патрона храма, а изнад ње је у слепој ниши богатије декорисана трифора са два мања бочна отвора и централним нешто вишим, окружена плитком декорацијом у виду преплета.

Лукове изнад отвора носе стубићи са капителима. На бочним странама цркве су, у нижој зони, прозорски отвори и то од запада ка истоку: монофора, затим бифора, трифора и још једном бифора. Мањи отвори, монофора и бифоре једноставно су декорисане док је трифора нешто богатије решена попут трифоре на западној фасади. У горњој зони су кружна поља, тј. розете по узору на моравску архитектуру.

Прозорски отвори на апсиди уоквирени су тростурким аркадама. Приметно је степеновање маса ка куполи која је саграђена на надвишеном коцкастом постољу. Посебно су наглашени благо повијени лучни забати у горњим деловима цркве.