Црква Вазнесења Христовог – Спасовдан
Место: Алдинац
Година изградње: 1938. година
Црква Вазнесења Христовог, међу мештанима позната као Спасовдан, налази се на узвишењу надомак села. Подигнута је 1938. године заједничким трудом и средствима житеља села Адинца и Репушнице, за време краља Петра II Карађорђевића и епископа тимочког Емилијана, у спомен борцима 11. и 12. пешадијског пука, II позива Шумадијске дивизије, страдалим у биткама Јаблан-Глоговица, на Орловој чуки и Расоватом камену 1915. године. У цркви налази се и спомен-костурница погинулих ратника.
Црква је подигнута уз темеље старијег објекта за који се, на основу облика сачуваних делова зида и степеништа, може претпоставити да је реч о мањем, старијем сакралном објекту једноставне подужне основе.
Галерија
Архитектура
Црква је у основи једноставна, подужна грађевина, изграђена од опеке, омалтерисана споља и изнутра и обојена белом бојом. На западној страни цркве, изнад самог улаза налази масиван звоник, док се на источној страни налази пространа полукружна апсида. Храм је са спољне стране, по хоризонтали подељен у две зоне двоструким кордонским венцем, док се дуж храма, испод крова на две воде, пружа низ двоструких слепих лукова.
Улаз у цркву истакнут је широким, петоугаоним степеништем и двоструким, лучно засведеним, степенасто постављеним плитким нишама, у чијем врху се налази лунета са иконом на лиму, у веома лошем стању. Изнад улазних врата налази се један кружни прозор – розета са крстобразном металном испуном. Прозорски отвори, по три са северне и јужне стране и један у темену апсиде, једноставно су решени попут улазних врата храма. Лучно засведене двоструке нише пресецају кордонски венац и спуштају се све до каменог сокла и представљају вертикалну поделу цркве.
Унутрашњост храма веома је једноставна. Подељена је на олтарски простор, наос и припрату. Олтарска апсида је са унутрашње и спољашње стране полукружна, нешто ужа у односу на брод цркве, засведена полукалотом. У олтарском простору са северне и јужне стране налазе се плитке дугуљасте нише проскомидије и ђаконикона. Једноставан, подужни брод храма пред иконостасом завршава се бочним нишама у зони прозора – певницама које се на спољним фасадама не виде. У припрати се северно од улаза налазе степенице које воде на галерију и у звоник, док је јужно мала крстионица. Под цркве је од дрвета, а простор солеја одигнута је за један степеник у односу на брод цркве.
Олтарска преграда израђена је од дрвета. По начину израде и сликања икона иконостас је близак је зографском сликарству краја 19. века, али ближих података о времену његове израде нема. По хоризонтали је подељен на три зоне. Иконостас је декорисан дрвеним, позлаћеним апликацијама.
У најнижој зони парапета, северно и јужно налазе се поља са позлаћеним апликацијама од дрвета у облику шестокраке звезде окружене зрацима, док су у пољима ближе царским дверима позлаћене апликације од дрвета у облику крста. Првој зони припадају и престоне иконе Богородице са Христом и Исуса Христа, царске двери са сценом Благовести, са архангелом Гаврилом на левим и Богородицом на десним вратницама са допојасним представама старозаветних царева и пророка Давида и Соломона, као и иконе на бочним, северним и јужним дверима. На северним дверима налази се представа Вазнесења Христовог, а на јужним дверима је представа Светог Јована Претече.
У другој зони налази се ред празничних икона међу којима централно место заузима представа Свете Тројице, док су са леве стране представе Богородичиних празника: Рођења, Ваведења, Сабора Пресвете Богородице и Успења Богородице, а са десне Христових празника: Рођења, Крштења, Вазнесења и Васкрсења Христовог. Изнад престоног реда икона налазе се лучно засведена поља, покривена решеткастим позлаћеним апликацијама од дрвета, док су поља изнад царских двери и празничног реда украшена позлаћеним апликацијама од дрвета у облику анђела.
У највишој зини је представа Тајне вечере поред које су северно плоче Закона, а јужно Јеванђеље, а између њих волуте на којима се налазе позлаћени путири. Изнад Тајне вечере налази се Распеће окружено симболима Христовог страдања и представама Богородице и Светог Јована Богослова. Изнад Распећа је Свевидеће око, а изнад њега представа Светог духа у виду голуба израђеног од дрвета, који се спушта са највише тачке свода. Она је благо избачена у поље у односу на доњи део иконостаса, а почива на потпорним троугластим испустима.
На јужном зиду цркве, ближе олтарској прегради, налази се спомен-плоча од мермера са уклесаним и златом исписаним натписом, испод које је у поду костурница означена каменом плочом на којој је уклесан крст.
На темељима старијег сакралног објекта, југоисточно од цркве, налази се заветни крст од камена посвећен Ђурђевдану и Спасовдану из 1914. године подигнут залагањем мештана.
Lorem ipsum dolor sit amet, consectetur adipiscing elit, sed do eiusmod tempor incididunt ut labore et dolore magna aliqua. Ut enim ad minim veniam, quis nostrud exercitation ullamco laboris nisi ut aliquip ex ea commodo consequat. Duis aute irure dolor in reprehenderit in voluptate velit esse cillum dolore eu fugiat nulla pariatur. Excepteur sint occaecat cupidatat non proident, sunt in culpa qui officia deserunt mollit anim id est laborum
