Црква Рођења Пресвете Богородице
Место: Габровница
Година изградње: XIX век
Црква Рођења Пресвете Богородице налази се на простору некадашњег рудника уранијума, на улазу у село Габровница.
Сматра се да је изграђена у средњем веку и то на основу натписа „Под. Торма 1395.“ на заветном крсту који се некада налазио на овом месту.
Објекат је обновљен у другој половини 19. века.
На јужном зиду западне фасаде, уз улазна врата у цркву, налази се натпис уклесан у бигру, а поред њега је камени споменик са урезаним натписом. Југоисточно од олтарске апсиде налази се камени надгробни споменик из 1889. године.
Северно од цркве налази се звоник, у доњем делу зидан у бондруку, док је виши део од лаке, дрвене конструкције која носи звона. Поред звонаре се налазио, данас урушен, парохијски дом.
Источно од цркве налази се сеоско гробље. Околина цркве засута је јаловином из некадашњег рудника.
Црква је обновљена 2016. године залагањем донатора Томислава Ћирића и мештана села Габровница, одбора месне заједнице и мајстора који су вршили радове, о чему сведочи натпис уклесан у плочу од црног мермера.
Галерија
Архитектура
Црква је у основи једнобродна грађевина, изграђена од локалног камена – бигра и опеке, омалтерисана и обојена у бело. Унутрашњост цркве састоји се од брода и олтарског простора на истоку. Црква је засведена полуобличастим сводом, док је кров цркве на две воде покривен црепом. Плитка олтарска апсида засведена полукалотом, споља и унутра полукружна, покривена је каменим плочама.
Западном фасадом доминира масиван слепи лук који се пружа испод крова цркве, и који је у потпуности наткриљује. У лунети изнад улазних врата налази се веома оштећена представа Рођења Пресвете Богородице изведене у фреско техници.
Раније су се на неким оштећеним деловима препознавали трагови украсних, тамно плаво бојених трака које су обновом из 2016. године прекривене и замењене тракама црквене боје.
Са обе стране лунете, налазе се два квадратна прозорска отвора као и неколико плитких, лучно засведених ниша. У зони испод крова, дуж фасаде јужног зида, пружа се низ плитких, лучно засведених ниша.
На северозападној страни фасаде цркве, испод крова, налази се још једна плитка лучно засведена ниша са доста оштећеном фреско-иконом непознатог светитеља. На североисточној страни цркве налази се улаз мањих димензија.
Олтарска преграда мањих димензија израђена је од дрвета. Рад је зографа Павла Стојановића и Васила Крстића из Дебра, а настала је 1860. године, о чему сведочи натпис на иконостасу. Богата сликана декорација конструктивних елемената иконостаса, изведена је јарким бојама, техником јајчане темпере. На иконостасу, поред царских постоје само северне бочне двери.
Иако малих димензија, иконостас се може поделити на три зоне. У нижој зони представљене су сцене Рајског врта, стварање Еве и Прародитељског греха. Овој нижој зони припадају и царске двери, које су подељене на по три поља. У најнижем пољу приказани су у паровима: Свети Атанасије и Свети Јован Златоусти, Свети Василије Велики и Свети Григорије Богослов.
У централном пољу царских двери је представа Благовести, а у највишој зони старозаветни цареви Давид и Соломон. У зони престоних икона, на северним дверима налази се допојасна представа Светог арханђела Михаила. До њега је икона Богородице са Христом, а затим следе представе Исуса Христа, Светог Јована Крститеља и Светог Николе. Вишој зони припада апостолски ред са дванаест икона апостола и централном иконом Исуса Христа. У највишој зони налази се Распеће, окружено инструментима страдања Христових.
Испод њега је Адамова лобања, а око које су змајеви, а иза њих представе Месеца и Сунца.
У цркви нема видљивих трагова живописа, осим у ниши на северном зиду олтарског простора где је представљен крст са криптограмом. Обзиром на сачуване трагове декоративног зидног сликарства на фасади цркве, остатке фреско икона у нишама, као и црвенкасто бојеној зони сокла у унутрашњости цркве, могуће је закључити да је црква некада било живописана.
