Hram Svetog arhanđela Gavrila
Mesto: Koželj
Godina izgradnje: 1935/36. (Na mestu srednjovekovnog sakralnog objekta i crkve iz 1892. godine)
Crkva Sv. Arhanđela Gavrila nalazi se u centru sela, preko puta zadružnog doma. Porta crkve je u vidu manjeg dvorišta u širini samog hrama, ograđena tarabama.
U porti crkve, se pored kamenih ostataka najstarijeg sakralnog objekta, bazisa, delova kapitela i fragmenata nadvratnika, nalaze i dva spomenika stradalima u Prvom i Drugom svetskom ratu.
Novija crkva građena je 1892. godine na temeljima starijeg sakralnog objekta iz 13. veka.
Zidana je od kamena, u obliku podužne masivne građevine sa bočnim pevnicama po uzoru na trikonhalne crkve moravske arhitekture.
O vremenu i načinu izgradnje crkve svedočio je natpis koji se nalazio uz ulaz sa južne strane:
„Во имја оца и сина и свјатаго Духа сагради се овај свјати храм у селу Кожељу у чест и славу свјатаго Арханглеа Гаврила за владавине Његовог Величанства нашег српског Краља Александра I Обреновића V благословом Њ. Пр. тимочког Епископа Гос. Мелентија, а уз помоћ и пожртвовање грађана парохијана села Кожеља, а највећом заузимљивошћу тадаш. прет. оп. Суда г. Дина Милијића овдашњег. Дато у селу Кожељу лето господње 1892. г. месеца јуна дана 13.“
Sa leve strane piše:
„Претседник општине Дина Милијић, приложници Вељко Стојановић, са осталим грађанима“, а са десне стране: „смирени свештеник И.П. Голубовић, тутори: Дина Милијић и Станоје Ранђеловић.“
Ova ploča od kamena čuva se danas u fragmentima u dvorištu crkve, ali se tekst još uvek može čitati. Već početkom 30-ih godina 20. veka crkva je bila u lošem stanju. U to vreme započelo se sa pripremama za izgradnju nove crkve.
Spomen-ploča u mermeru svedoči o podizanju današnje crkve u selu Koželj. Na njoj je crnim slovima ispisan sledeći natpis:
„Во Имја Отца и Сина и Св. Духа Подиже се овај храм у част и славу Сабора Св. Арх. Гаврила за време Њ.В. Краља Петра II и Благословом Епископа Тимочког Њ.П.Г. др Емилијана, а уз припомоћ грађана Села Кожеља, Браће Задругара и добротвора Свет. Ранђеловића, каф. А под руководством режијског Одбора 1934-1936. г. Претсед. Реж. Одбора Борислав Милошевић, секретар Влада Миленковић делов. Општ. Чланови: јереј Добросав Милићевић, Мило…“.
Pored ovog natpisa postoji još jedna ploča sa natpisom ispisanim zlatnim slovima:
„Добротвори цркве кожељске у 1938. години. 1 Богдан Паунковић пензионер из Неготина и 2. Драгољуб Паунковић прет. општине кожељске браћа поклонили су громобран 3. Светолик Ранђеловић кафеџ. Из Зајечара њихов зет поклонио крст.“
Crkva izgrađena 1934/36. obnovljena je 2002. godine zahvaljujući nastojanjima Ignjatija Živkovića. Tada je na crkvi zamenjena krovna konstrukcija i polupani prozori.
Galerija
Arhitektura
Crkva podignuta 1934/36. godine, na mestu starijih sakralnih objekata, ima osnovu podužne jednobrodne građevine sa polukružnom apsidom na istoku, nešto užom u odnosu na brod crkve, i zvonikom na zapadnoj strani iznad ulaza. Građena je od čvrstog materijala kombinacijom kamena i opeke, omalterisana i obojena belom bojom. Pokrivena je limenim krovom na dve vode.
Crkva je sa spoljne strane veoma jednostavno dekorisana. Objekat počiva na kamenom soklu. Zidovi su po horizontali podeljeni na dva dela dvostrukim ispustom. Ispod krova se pruža niz dvostrukih slepih lukova. Ulaz u crkvu istaknut je dvostrukim polukružno zasvedenim slepim nišama u čijem se temenu nalazi luneta sa freskom Sabor Sv. arhanđela Gavrila koja se danas jedva raspoznaje. Kružni prozorski otvor nalazi se iznad ulaza u crkvu, okružen dvostrukim stepenasto uvučenim kružnim poljima. Na zapadnoj fasadi se, iznad ulaza u crkvu, nalazi masivan zvonik postavljen na kvadratnu osnovu. Srednju zonu zvonika krase dvostruki prozori – bifore. Na severnom i južnom zidu nalaze se po tri prozora, dok je na apsidi samo jedna.
Unutrašnjost crkve jednostavna je i bez ikakvih tragova dekorativnog slikarstva ili živopisa. Soleja je, sa oltarskim prostorom, uzdignuta za jedan stepenik u odnosu na ostatak hrama. Severno od ulaza nalaze se stepenice koje vode na galeriju, tj. u zvonik. Uz severni zid broda crkve nalazi se vladičanski presto.
Na osnovu natpisa na gredi sa unutrašnje strane ikonostasa, saznajemo da je današnji ikonostas izrađen 1936. godine. Natpis glasi:
„Rađeno VI -1936. Ivan J. Meljnikov, živopisac iz Bitolja.“
Ikonostas od drveta obojen je belom bojom. Podeljen je po horizontali u četri zone. Najnižoj zoni pripadaju parapeti sa kvadratna poljima oivičenim pozlaćenim aplikacijama od drveta. U parapetnim poljima na severnom i južnom kraju ikonostasa su zvezdice, dok su u poljima uz carske dveri grčki krstovi izvedeni u duborezu. Prvoj zoni pripadaju i carske dveri sa predstavom Blagovesti, kao i predstava Sabora Svetog arhanđela Gavrila, na severnim dverima, zatim prestone ikone Bogorodice sa Hristom i Isus Hrist, dok je na južnim dverima Sveti Jovan Krstitelj.
U drugoj zoni se, severno od Tajne večere centralno postavljene, nalaze predstave Uspenja Bogorodice, Vavedenja Bogorodice, Rođenje Presvete Bogorodice, a južno su Rođenje Hristovo, Krštenje Hristovo i Silazak u Ad. Najvišem, deizisnom redu pripada petnaest ikona koje predstavljaju deizisni čin gde se Bogorodica i Sveti Jovan, sa severne i južne strane, u pratnji po šest Apostola obraćaju Hristu čija ikona ima centralnu poziciju. Iznad deizisnog reda nalazi se plavo, sferno polje ukrašeno zlatnim šestokrakim zvezdama, na kome je Raspeće Hristovo , uz koga su stojeće predstave Bogorodice i Svetog Jovana Bogoslova u medaljonima. Pored njih su simboli Sunca i Meseca, Jevanđelja i ploča Zakona.
